Forum LibreOffice i OpenOffice korisnika

Poštovanje,
Kako vidim, Goran Rakić, Dušan Vitas i treći član, čijeg se imena ne sećam, više se ne potpisuju kao deo tima koji brine o lokalnoj, srpskoj verziji Openofisa, već o Libreofisu. Da li to znači da je Openofis trenutno, na nivou srpske lolizovane verzije, bez tima i napušten projekat?

Dr Vitas je Duško, a treći je Igor Nestorović. U poslednjem talasu projekta lokalizacije od 2007. do 2011. učestvovalo je na različite načine još nekoliko pojedinaca koje vredi posebno izdvojiti, abecedno: Dušica Božović, Časlav Ilić, dr Filip Marić, Romeo Mlinar, Miloš Popović, Branko Tanović, Aleksandar Urošević i ako sam još nekog nenamerno ispustio.

Apache OpenOffice 3.4 je izašao samo sa lokalizacijom za „velike“ jezike jer im ostale lokalizacije nisu bile prioritet. Izgleda da su sada raspoloženi i za nas ostale. To je napredak nakon što je Apache ekipa polomila lokalne sajtove i pobrisala sve lokalne dopisne liste.

Dobra vest je što ko god da se prihvati posla lokalizacije, možemo da sarađujemo u 90% posla jer su poruke za prevod mahom iste. Dovoljno je da postoji nova grana na http://gitorious.org/ooo-sr i sve ispravke možemo da pratimo i povlačimo međusobno.

Ko bude želeo da se prihvati posla lokalizacije Apache OpenOffica svakako može da računa na moju podršku i pomoć u prvim koracima. Znam da Apache ima razna pravila za učešće, pa bi se sa tim trebalo upoznati preko sajta Apache OpenOffice projekta i dopisnih lista. Što se lokalizacije tiče, dosta toga sa http://wiki.services.openoffice.org/wiki...calization je i dalje potpuno relevantno. Kačim i dva dokumenta napisana tokom projekta lokalizacije u kome smo sarađivali sa Matematičkim fakultetom. Trebalo bi da su i dalje dostupni sa http://sr.openoffice.org ali snalaženje po ostacima sajta je dosta nezgodno.

Postavio sam vezu ka ovoj temi na našoj Fejsbuk stranici, može vam pomoći da okupite podršku za poduhvat.

Dakle, za sada ništa od lokalizacije. To me interesuje. Sledeće pitanje je koja je razlika između uslova korišćenja Apache openofisa i Libreofisa. Libreofis je nastao uglavnom zato što je Sun držao primat, i razvijao ga prema svojim potrebama jer je imao i komercijalnu verziju ovog paketa. KAko je Oracle donirao Openofis Apache fondaciji, pretpostavljam da je nestao problem za zajednicu oko uslova korišćenja. Ili?

Razlika je u ideji i motivaciji.

Dokument fondacija postoji sa ciljem da obezbedi svima širom sveta slobodu i sigurno puno vlasništvo nad elektronskim dokumentima bez rizika od zamke jednog softvera ili jednog proizvođača. Fondacija je posvećena otvorenim standardima, a tu je pre svega ODF. Želja fondacije je da kroz slobodan softver svima pruži tehnički atraktivan skup osnovnih programa za rad na računaru lokalizovan na što veći broj jezika. Fondacija je kolevka za razvoj Libreofisa. Za Libreofis koji Dokument fondacija vidi kao strateški značajan slobodan softver odabran je model meritokratije gde oni koji najviše rade i doprinose, najviše i utiču na donošenje odluka u projektu. Ovo je blisko mnogim aktivistima slobodnog softvera i malim kompanijama koje tu vide šansu za pravo partnerstvo sa „velikima“.

Apache OpenOffice je sa druge strane projekat nastao kada je Oracle odlučio da se povuče iz OpenOffice.orga, kao izlazna strategija za ugovore prema pratnerima (IBM ispred drugih) i korisnicima. Postoji i fina razlika između Apache licence za Apache OpenOffice i GNU LGPL/MPL za Libreofis ali to nije značajno koliko motivacija učesnika u projektu.

I jedan i drugi projekat su otvoreni za nove aktiviste, vreme teče, i ne znači da će ova razlika ostati upravo ovakva. Imajte u vidu da je ovo moje lično viđenje, utoliko se ograđujem.

Što se lokalizacije za Apache OpenOffice tiče, stvari uopšte nisu tako komplikovane. Uz malo volje i čitanja kako da izgradite instalaciju iz izvornog koda, uzimajući Libreofis lokalizaciju možete imati lokalizovano preko 90% programa. Ako još naučite kako funkcionišu procesi u Apache projektu i savladate nekoliko organizaciono-tehničkih prepreka možete takvu lokalizaciju objaviti kao deo Apache projekta za sve korisnike koji bi je želeli.

Ne, ja na žalost nemam znanja za to. Iskreno, vi ste ta osoba koja je u toku sa tim i mislim da bi vama bilo najlakše da to uradite, jer kako rekoste 90% stvari je isto kao kod Libreofisa, a i godinama unazad pružate podršku Openofis paketu.
Pretpostavljam da su ostale možda ne baš lepe uspomene kada je Oracle vodio projekat Openofis, ali sada je tu Apache fondacija, i trebalo bi i njima pružiti šansu. Drugo, tu je i velik broj korisnika koji se navikao na srpsku lokalizaciju Openofis. Iskreno, ni oni ne zaslužuju da budu ostavljeni na cedilu. Ne znam šta je rešenje ovog problema, ali upućujem molbu svima, pa i vama i vašim kolegama koji su pomenuti na početku ove teme, da ipak razmisle o mogućnosti da nastave da pružaju pomoć u srpskoj lokalizaciji Apache Openofisa, imajući u vidu, ako ništa drugo, nas korisnike koji bi hteli da ostanu na Openofisu, jer su stekli određeno poverenje u taj proizvod, i hteli bi da i dalje uživamo u njemu, na kraju krajeva zahvaljujući vama, koji ste taj proizvod uspešno promovisali svih ovih godina.
A ako ste baš neopozivo odlučili da napustite Openofis projekat, mislim da bi ako ni zbog čega drugog, a ono zbog nas korisnika srpske lokalizacije Openofisa trebali da privremeno ostanete i pružate tu podršku, dok ne oformite tim koji bi nastavio da samostalno pruža podršku toj lokalizaciji.