Forum LibreOffice i OpenOffice korisnika

У једном документу Писца имам две табеле које су инсертоване из Рачуна. Хтео бих неке податке из једне табеле да пресликам у другу.
То није могуће. Има ли неко заобилазно решење?

---

Видим да ја само постављам захтеве. Надам се да ће ово бити унапређено у будућим верзијама ОО.

Prenesi ubaci u 3.3, a verujem i u prethodnim izdanjima, radi bez greške.

Dvokliknite na prvu tablicu, označite ćelije i kopirajte ih (CTRL+C). Sada dvokliknite na drugu tablicu, odaberite ćeliju od koje želite da ubacite kopirane i ubacite ih (CTRL+V).

Što se različitih zahteva tiče, naša volonterska grupica na dev@sr.openoffice.org dopisnoj listi nema kapacitet da doprinosi paketu kroz zakrpe i dopunu funkcionalnosti paketa. Nekoliko saradnika jeste dostupno za plaćeno angažovanje. Za ostale predloge, najbolje je predložiti ih kroz http://qa.openoffice.org. Kada se pojavi prijava greške ili predlog koji bi mogao da značajno pogoduje većem broju korisnika, mogu lično da se zauzmem unutar zajednice kako bi se ispravka ili dopuna pojavila u nekom od narednih izdanja (primeri elektronsko potpisivanje, greška u COUNTIF funkciji, itd.).

U ovom trenutku deluje da Libreofis paket ima više slobodnih programera zainteresovanih da implementiraju novu funkcionalnost po predlozima iz zajednice, pa možete da probate i na toj razvojnoj dopisnoj listi.

Kada su korisnici zainteresovani da finansiraju implementaciju dopuna, a koje će potom postati dostupne svim korisnicima, rad sam da pomognem i predložim najpogodniji način kako to uraditi.

Нисам мислио на копирање ћелија из једне табеле у другу. Мислио сам
да је например ћелија C17 (из табеле 1) = G8(из табеле 2) где би се при свакој промени вредности у G8 ћелији тренутно дешавала промена у C17 ћелији. Та опција ради у самом Рачуну.

Te dve tablice predstavljaju dve nezavisne datoteke, ubačene u Writer dokument. Kako te tablice ne mogu istovremeno da budu otvorene, nije moguće referencirati jednu preko druge. Veza među njima je moguća jedino preko treće tablice koja bi bila zabeležena na disku, vezana za obe tablice ubačene u Writer dokument. Ipak, ne vidim zašto bi to bilo potrebno.

Napravite jednu tablicu koja vrši sva izračunavanja, i po potrebi poziva podatke iz drugih i zapišite je na disk. Sada napravite novu tablicu sa izračunatim podacima i nju umetnite u Writer.

Хвала на одговору. Радимо на једном повећем текстуалном документу који има доста статистичких таблица. Сваке године су таблице углавном исте, једино се подаци мењају. Када се у неке од таблица унесу одређени подаци они узрокују одређене промене у другим таблицама. Сада имамо решење проблема. То није тешко направити.

---

Кад смо већ код Либре офиса, да ли ће он по Вама. због већег броја програмера који су спремни да бесплатно
имплементирају неке опције, напредовати брже? Да ли је ова промена била нужна? Није ли ово нечији покушај да се они који су до сада користили ОО ставе у нову дилему? Сећам се ОО из верзије 1.1 када је био
пакет са доста мана и није достизао ни изблиза Мајкрософтов офис. Сада када је постао озбиљан пакет, који према мом скромном мишљењу, у многим опцијама превазилази МС офис и прети да многи корисници постепено
прелазе на коришћење пакета на чији развој могу да утичу, онда се одједном деси подела на два пакета.
Шта се дешава?

Tiha podela postoji već nekoliko godina, u vidu različitih edicija paketa (Go-OpenOffice), sada je samo sve javno i pod novim imenom. Osnovni problem je što Oracle kao najveći učesnik projekta zahteva od svih drugih koji prilažu dopune i ispravke da potpišu ugovor kojim daju pravo Oracleu da te dopune koristi u svojim komercijalnim izdanjima. Ovo nije problem pojedinačnim priložnicima, te izmene ionako nemaju svrhu bez ostatka OpenOffice.org koda, ali smetaju kompanijama poput Novella koje žele jednak teren za sve učesnike i zagovaraju ideju nezavisne fondacije u kojoj bi učesnici projekta ostvarivali kontrolu nad projektom prema značaju učešća.

Pravo na nezavisan razvoj je jedno od prava koje slobodan softver garantuje. Ovo pravo je veoma važno za zaštitu korisnika jer im omogućava da ako nisu zadovoljno pravcem u kome se softver razvija zaštite svoju investiciju, organizuju se i krenu putem kojim oni nameravaju. Kada se rascep dogodi ostaje pomalo bolan osećaj da bi ulaganjem u zajednički paket rezultati možda bili bolji, ali na kraju konkurencija često dovede da jedan paket nastavi da se razvija brže. Koji od ova dva, za sada ne znamo.

Libreofis ima prednost što modelom licenciranja omogućava preuzimanje svih dopuna koje stižu u OpenOffice.org kod. Obrnuto nije slučaj, jer nedostaju ugovori bez kojih Oracle ne želi da uključi kod iz Libreofisa u OpenOffice.org. Zajednica očekuje da će vremenom postići dovoljan pritisak na Oracle da se pridruži fondaciji ili, kako bi zadržao tehničku prednost, promeni neka pravila u okviru OpenOffice.org projekta. Mana Libreofis paketa je što iako ima par mogućnosti više, izdanja (za sada samo beta!) su slabije testirana. U ovih par nedelja veliki deo OpenOffice.org zajednice koja se bavila testiranjem i kontrolom kvaliteta prelazi u Libreofis, pa možemo očekivati da Libreofis do izdanja 3.4 postane bolji izbor. Za sada savetujem svima da zadrže OpenOffice.org.

Hvala na informacijama. Nama običnim smrtnicima treba nekad u ovakvom obliku posta približiti šta se to u stvari dešava kada se spominju Libreofis i Openofis, i, naravno, sada Oracle.