Forum LibreOffice i OpenOffice korisnika

Postovani,
na samom sam pocetku koriscenja open ofisa , i zanima me a li postoji mogucnost u calc-u da npr napravim jedan predracun u kojem ce negde pri vrhu biti broj predracuna , i da se sve to sacuva tako da kada sledeci put otvaram tu , da kazem matricu od predracuna, mi automatski taj broj prelazi na sledecei, tj zelio bih da pravim predracune u calc-u ali se bojim da ne poduplam broj sto bi mi predstavilo problem.usput da napomenem da nisam bas vican u citavoj ovoj stvari , ali volje mam na pretek pa bi uvazio svaki predlog
unapred zahvalan

Možete da broj predračuna definišete po datumu, neke stvari je najlakše rešiti procedurom van softvera.

Ako želite da zadržite redne brojeve, možete da u posebnoj tablici (OpenOffice.org Calc datoteci) čuvate listu svih izdatih predračuna (broj, datum, ime datoteke predračuna, možda još neki podatak poput iznosa ili naručioca) i da onda broj novog predračuna u šablonu predračuna dobijate funkcijom COUNTA nad potezom svih redova u tablici sa brojevima (ako ih ima 5, naredni će biti 6).

Kada napravite i sačuvate predračun možete ručno da ga iskopirate u tablicu sa brojevima ili da sastavite mali makro koji bi to automatski odradio umesto vas. To bi onad bio vaš mali informacioni sistem za predračune.

Vladislav Stevanović je ovde na forumu sastavljao nešto slično, potražite njegove poruke ili probajte sami da sastavite rešenje pa ćemo pomoći gde već zapne.

Koliko godišnje , makr otprilike, imate tih predračuna?

Ovo vas pitam zbog toga jer je ovo takvo rešenje da morate da sklasištite sve predračune u jedom dokumentu. Ako ih imate u toku jedne poslovne godine više od 250 onda je ovo rešenje previše "usko" za vas. Takođe, sa brojem listova, pada brzina otvaranja i zatvaranja fajla, ako se žele sačuvati promene.

Pričali smo o tome i preko stare dopisne liste, ne vidim zašto bi se predračuni čuvali u odvojenim listovima. Ja bih napravio list predračuni i list stavke, kao neku mini-bazu sa dve tabele. Prvi čuva podatke o predračunu (broj, datum, kupac,...), a drugi stavke sa predračuna (broj, naziv, količina, cena).

Treći list je maska predračuna. Unosom broja u polje u masci povlače se formulama podaci i stavke iz druga dva lista za taj predračun. Postoji još i dugme koje unos novih stavki prenosi u odgovarajuće listove malim makroom.

Ograničenje je ovde broj redova u tablici, ~65000. U Libreofis (moguće i u novijem OpenOffice.org) je granica oko dva miliona. Naravno, zgodnije rešenje je da se sve ovo odradi u programu Baza (OpenOffice.org Base) ali može i ovako u tablici. Čuvanje svakog predračuna u posebnom listu ne bih nikako preporučio.

trebalo bi da bude preko 300 predracuna...buduci da sam novi u svemu ovome ,probao sam da napravim nesto u bazama sa jako malo uspeha, sto zbog mog krhkog znanja , sto zbog cinjenice da nigde ne mogu da nadjem pravu smernicu kako bi sve to islo.mnogo sam familijarniji sa calcom mada ,kad sam se udubio u ozbiljnije stvari vidim da jednostavno i tu skripi.probao sam da ubacim neke skripte i tu isto nisam uspeo jer jednostavno neznam kako se to radi.zeleo bih da napravim uz vasu pomoc nesto svoje jer svaki nazovi program ima jedan deo koji mi odgovoara, ali isto tako masu stvari koje mi ne odgovaraju

---

ja sam i za vladislavovu ideju kao i za goranovu, sa mini bazama mada nisam vican sa makroima, verujte da sam pravi pocetnik u odnosu na vas , ali bi voleo da resim ovaj moj problem ako je moguce

Možda da krenete odavde:



ili sa video lekcijama za OpenOffice.org Base.

Pogledajte na brzinu ovaj primer šta bi se moglo uraditi u OpenOffice.org Calcu. miniInvoices je primer rešenja u OpenOffice.org Baseu, ja znam još i za book-dealer.

Evo fajla i koda (makro) sa kojim ćete dalje moći da izgradite potreban makro koji će odgovarati vašim potrebama. U kodu sam dao neka objašnjenja koja će, nadam se, biti dovoljna za početak.
Do koda se dolazi putanjom Altake/makroi/organizuj makroe/openOffice bejzik.
Otvoriće vam se prozor gde ćete potražiti (levi prozor sa naslovom "Makro iz")
fajl "PREDRAČUNI 2010", kliknite na znak + ispred njega. Pojaviće se ispod njega biblioteka sa nazivom "Standard". Kliknite na znak plus koji se nalazi ispred. Pojaviće se ispod biblioteke modul sa nazivom Module1. Klknite mišom na njega. Pojaviće vam se u desnom prozoru dva makroa: Mein i SnimiPredracunUbazaPredracuna. Kliknite na ovaj drugi i pritisnite dugme UREDI sa desne strane prozorčeta. Ući ćete u API prozor u kom se uređuju makroi i pogledajte kod i objašnjenja.

zahvaljujem se na predlozima, koji mi potvrdjuju da sam bio na potpuno ogresnom putu.naime do sada sam u calcu imao jednu formu predracuna koji sam cuvao na staromodni nacin tipa file-save as- pa na arhivu u folder koji sam odredio za to.cuvao bi ga obicno po principu broj-ime i tu bi se sve zavrsavalo.zatim bi kada bi mi trebalo uzimao isti dokument i od njega pravio racun ili racun otpremnicu.i obicno bi na svakom dokumentu bio iskoriscen samo jedan list (uskoro vam saljem moj dosadasnji primer)a sada po vasim primerima vidm da sam sto vise trebao koristiti vise listova u jednom dokumentu...moram da isprobam pa vam se javljam , a naravno i uploadovacu moj dokumet cisto da vidite sistem koji sam do sada primenjivao...

---

evo ga i primer koji sam koristio do sada

---

ili recimo obicni predracun za fizicko lice gde se vrste artikala nazalost rucno upisuju zbog velike kolicine podatak.smatrao sam da cu biti efikasniji ako rucno radim taj deo mada imam snimljen isto u calcu ceo cenovnik

---

radjeni su u excell formi, ali citavu radnju zelimo da prebacimo na linux ubuntu pa samim time i na open office koji smo uporedo koristili.

Za početak, mali savet. Prenesite šablon računa-otpremnice u novi list (sheet) tablice u kojoj je cenovnik. Neka prva kolona u cenovniku bude šifra artikla, i poređajte tablicu (sort) po tom polju.

Zatim upotrebite funkciju VLOOKUP na sledeći način.

U masci za otpremnicu-račun definišite takođe kolonu sa šifrom, a potom ostavite prazan prostor u narednim kolonama za naziv, cenu i ostale detalje koje ćemo povući iz cenovnika po unetoj šifri. Upišite u to prvo polje (neka bude to ćelija A4) šifru nekog proizvoda, a u narednim poljima ćemo da umetnemo funkciju koja će da potraži unos u cenovniku (iz lista koji se zove Sheet2) i izvuče drugu kolonu, tražeći šifru iz polja C1 u koloni A cenovnika.

Pređite na susedno polje B4 i kliknite na ikonicu f(x) (sa tastature Ctrl+F2). Nađite funkciju VLOOKUP i dvokliknite na nju. Kao kriterijum unesite A4 (pretražujemo cenovnik po unetoj šifri), kao potez odaberite cenovnik (klik na malu strelicu desno, pređite na list sa cenovnikom i označite ceo potez uključujući i par redova viška, za nove proizvode). Kao indeks upišite broj kolone iz cenovnika koju treba dovući (2 za drugu kolonu) i na kraju upišite 1 ako je cenovnik sortiran po šifri (tako radi brže, inače upišite 0):

   

Prekucajte funkciju za treću kolonu (na primer cena) u susednom polju. Označite obe ove ćelije i povucite mali kvadratić u donjem desnom uglu označenog poteza da proširite funkciju na sve ostale redove otpremnice.

Sada je dovoljno da unesete šifru proizvoda, a cena i naziv se automatski prenose iz tablice sa cenovnikom. Vaša mala baza u OpenOffice.org tablici.